Stolovi za ucenike

Gledao sam u Lunu.Bio sam spreman za borbu i za primirje istovremeno.

Gledam u Lunu

-Izgleda da će se ovde borba odvijati po staroj Normalskoj izreci-dva loša ubiše Miloša-rekoh ja.

Mislim da nece-rekoh ja

Kako god....Ne bih voleo da se borim protiv svog najboljeg druga,ali ću morati,ako Luna tako odluči-rekoh ja.

Ako Luna tako odluci,boricemo se-rekoh ja

I tako, dok oni gledahu u Lunu, a Luna se utapala u corbi od slepih miseva i bubasvaba, posto se ranije predozirala mesavinom morfina, kokaina i heroina, ja usetah u salu i sedoh za jedan od stolova za ucenike. Voleh sedeti za ovim stolovima, jer oni uvek bejahu cudno topli i radosTni. Pogledah i ja Lunu, koja sada vec hrkase u svojoj corbi, dok se mehurici vazduha izdvajahu iz njene gustine (corbine, ne Lunine)

-Borićemo se ako odluči tako-rekoh ja.

Uzdahnula sam. "Zar ćete sve rešavati borbom?"

-Ti se ovde ništa ne pitaš.- rekoh joj. -A vi, radite onako kako mislite da treba. Ako već ne možete da se složite, jedino vam borba može pomoći.-

"Pa stvarno!" prasnem.

-A ti i dalje pričaš- ,kažem joj.

"Da, zato što mi niko ne može zabraniti da iznesem svoje mišljenje", kažem joj. Počela sam da pakujem stvari. "Odoh ja. I nadam se da vas dvojica niste toliko glupi da je poslušate!", kažem besno i odem.

-Glupi ste ako nju poslušate!- rekoh i napravih grimasu.

-Teško onom ko posluša sotonu-rekoh Luni.

Pogledam ga i podignem obrvu.

Gledao sam u nju i klimao glavom.