Pećina

First topic message reminder :

...

Odmakne se malo. - Imas cast da ljubis ucenicu sa najboljim prosjekom ocena na skoli. -

*Čestitam* rekao je. *Želim ti sreću na večerašnjoj utakmici.*

Klimne. - Hvala. Doci ces gledati? -

*Možda* rekao je tužno.

- Zasto mozda? - upita ga.

Možda idem u lov u šumi. Davno nisam pio krv.

- To mozes.. - Zastane malo. - I sad.. -

*Ne bi mogao* rekao je tužno *može neko doći ovde i videti me. Ali ako lovum u toku utakmice niko me neće videti. Svi će biti na utakmici.*

- Jesi li pio kad od ljudi? -

*Ne* lagao je. Nije mogao da joj kaže.

Gleda ga u oci. - Lazes. - uze kamen s poda i razreze podlakticu. Krv je pocela curiti.

Kada je video krv pomerio se unazad u senku. Krv je izgledala sočno. Vene su mu izašle na lice. Pokušavao je da se suzdrži. Okrenuo se.

Priblizi mu se skroz. - Pij. - Rece mu. - Molim te. - U glasu joj se cula molba.

*Nemogu* rekao je besno.

Okrene ga prema sebi. - Mozes. - Prisloni mu ruku na usne. - Hajde. -

*Nemogu* odgurnuo je od sebe *Ako jednom krenem nemogu da se zaustavim*

- Pomoci cu ti. -

Nije mogao više da se suzdrži. Uhvatio joj je ruku. Nije mogao verovati. Pio je njenu krv.

Osmjehne mu se. - Tako. - polako su se spustili tako da sjede.

Osećao se kao da ga neko kontroliše.

Polako mu je uplela prste u kosu i lagano ga dragala.

Osećao se čudno. Osećao se jače.

- Jos malo. - Rekla je i poljubila ga u kosu.

Odmakao je njenu ruku. Bilo mu je dosta. *Šta sam to uradeo????*

- Nahranio si se. - Osmjehne se.

NIje verovao, prosto nije verovao. Pio je Vanessinu krv. Vanessinu krv. To mu je stalno odzvanjalo u glavi.