Klupa uz jezero

First topic message reminder :

...

Krene s njim.

Posle nekog vremena, kada sunce nasloni svoje lice na ivicu jezera, Pera zavrsi sa svojim kokicama, stavi kesu u dzep i useta u Zamak.

Lorens je izašao napolje. Morao je da se smiri. Trebao je da konačno dobije prvog zmaja za svoje časove, ali ga nije dobio. Ministarstvo je promenillo odluku. Seo je pod drvo blizu Jezera.

Nejt je izašao napolje,video je profesora Lorensa kako sedi pod drvetom.
"Dobar dan profesore."reče on i sede pored njega.
"Neki problem?" upita.

-Zdravo, Nejt!- rece Emma, masuci ka njemu, sa osmehom na licu. Sede tik uz jezero, izuvsi svoje crne cipele i brckajuci stopala u toploj vodi, citajuci knjigu.

"Trebali smo da dobijemo Dugokrilog... Ali Ministarstvo je reklo da nemamo zadovoljavajuće uslove...", rekao je Laurence, "kako si ti?".

"Kakva šteta..."reče Nejt"a baš sam se radovao zbog toga."
"Ja sam dobro,mada sam malo iznerviran"odgovori.

"Zašto? Mogu li nekako da pomognem?", upitao je.

"Izvinite, da li smetam?", rekoh. "Ako ne smetam, sešću malu uz obalu jezera, da malo izađem iz zamka, udahnem malo vazduha i odmorim se od časova".

"Naravno da ne", rekao je Lorens Sanji, koja je sela i otvorila knjigu

"Idem ja na livadicu ili gde već" - rekoh i odoh.

Pridje Mark"Cao ljudi.Lorens,cuo sam za tvoj problem,bas mi je zao."rece Mark tuzno.

Pera pridje klupici i sede na nju, gledajuci kako sipa iz jezera davi nekog ucenika id odvlaci ga pod vodu.
-Pa dobro, desava se - rece Pera slezuci ramenima i vadeci pasulj iz dzepa, prebrojavajuci ga.

Marija je trazila svog muza vec petnaest minuta, da mu objavi da je trudna. OPET.
Vide ga s prozora na klupici kod jezera, uze svoje stake (od tolikih porodjaja, kukovi su joj se raspali, pa nije mogla da hoda) i zaputi se do jezera, usput povracajuci.

Pera, poput nekog bledog mitskog stvorenja sa carobnim mocima i karijesom na zbima, oseti bol svoje zene i strecnu se, okrecuci se ka zamku.
-Pa dobro, desava se - rece ponovo slezuci ramenima (levo rame ga je vec zigalo od tolikog sleganja) i izvadi plocice sa runama iz svog drugog dzepa i poce da ih razgledjuje.

Marija McLaggen navikla je na cudno ponasanje svog muza. Znala je da je stalno broja zrna pasulja koja je nosio u svom dzepu, a dobio ih je od njegove pokojne ujne iz Beca. Znala je da je bio vezan za plocice sa runama. Takodje, znala je nacin na koji mu se trzala leva bradavica (a mogla je da oseti to u ovom trenutku), a to je znacilo da ga nesto muci.
- "Dragi, sta nije u redu? Da se tvojoj majci nije povratio novi simptom kravljeg ludila?", upita Marija, zabrinuto.

-Ne draga, - rece Pera zamahnuvsi rukom. Miljence se stvori ispod Marine obimne guzice na klupi.
-Da ti se ne pre'ladi besika, - rece on odlazuci pasulj, rune i ovcje papke u dzepove svoje odore.
-Keva mi se preudaje. Dobicu taticu broj 6!

"O, zaboga!", rece Marija, kolutajuci ocima, "Ko je sad pa taj, jos jedan procelavi starkelja pun ko brod, kome je ostalo jos par meseci zivota, da joj prepise sve, i da se tvoja nezasita keva napuni parama?".
Odmah je zazalila sto je ovo rekla. Petar ce biti ljut, pa ce, posle partije wild sexa, ona ponovo zatrudneti. Da, bila je vec trudna, ali Perini spermatozoidi lasirali bi se tacno u Marinu posteljicu i taj embrion rasao bi zajedno sa detetom koje je na putu. Marija uzdahnu, i cekase na Petrov sledeci potez.

-Kraljica na I4 - rece Pera povlaceci svoj potez. Bela kraljica glatko kliznu po sahovskoj tabli i razbi glavu Marinom lovcu. Pera se osmehnu.
-Ne znam ko je, i ne brini, nisam ljut - rece Pera citajuci Marine misli u stilu Sedrika DIgorija i Bele Labudice.
-Ali zelim da pricamo i o ovome - rece mlativsi je po glavi novim brojem Cepidlake.
-Kakvi su ti ovo pogledi sa strascu i sa Ekrivenom? - rece spremajuci se da izvuce batinu iz dzepa.

Crisabelle je posle duge šetnje oko jezera ugledala obližnju klupu pa je sela da se malo odmori, i da razmisli o svemu što joj se događalo. Imala je taj običaj. Posmatrala je jezero kako miruje u tišini i razmišljala o tome kako bi volela da bar jednom upozna svet iz neke druge perspektive.

Lunjao sam okolo sam samcat i razmišljao o svemu i svačemu,kao na primjer o smislu života...Tako sam nabasao na vrlo ljupku Crisabelle koja je sjedila na klupici zamišljena u potpunosti.Prišao sam,sjeo do nje i rekao:''Hej..''

"Ćao" osmehnula sam se primetivši Majkla kako se približava. Znala sam mnogo o njemu ali sam se pravila da ga jedva poznajem. "Šta radiš ovde?" dodala sam čisto da započnem razgovor.

''Šetam...Razmišljam...''-Rekoh joj još uvijek malčice zamišljeno. ''Znaš,pomalo mi nadolazi to kako je u životu sve prolazno.Nego,što ti radiš ovdje,ovako usamljena?''-Upitah ju s toplim osmjehom na licu.

"Da. Totalno te razumem", potvrdno sam odgovorila uz blagi osmeh. "Ja takođe razmišljam, volim ovde da se odvojim od ostatka i da zaronim u razmišljanje o mnogim stvarima koje se dešavaju", rekoh pogledavši ga pravo u oči.

Pogledala me je pravo u oči.Osjetio sam neku tjeskobu u tom trenutku jer su joj oči imale poseban,jedinstven sjaj kao da je utkan iz same zvijezde na nebu.Nešto me je privuklo u vezi nje,te sam odgovorio:''Zaista ne bih volio rušiti tvoju svijest i tvoje trenutke samoće i razmišljanja...''-Ustao sam se.